Srpski književni glasnik

6 Српски Књижевни Гласник. је својим оправданим захтевима цео цивилизовани свет, — а ми жалосни још нисмо стигли ни да математичке истине по осећају примењујемо! Шта више из награђених скица за тополсеку цркву, види се, да су се пројектанти утркивали са средњевековним неимаром у незнању ових природно математичких истина“,

Шта је овим опет хтео Г. Леко да каже, ваљда ће једини он и разумети. Ако је мислио да су пројектанти скица за тополску цркву требали ову да замисле од гвожђа, онда је сасвим оправдано што ни они ни он нису учинили, јер то није ни тражено: а да бисмо могли о овоме и лаље говорити, треба пре свега бити на чисто са тим шта је Г. Леко под „математичким“ и „природно математичким“ истинама замишљао Ако то не би био какав проналазак Г. Лека који би за нас оетале био тајна, онда би ваљда то требало да значи „статику E архитектонских конструкција“, под којом се претпостав- 3 "ком можемо даље разговарати. У том случају, моје је дубоко уверење да су многи пројектанти скица за тополеку цркву у стању да те „и математичке и природно математичке истине“ пи „са п без осећаја“ примењују на све сувремене (бар за наше прилике) па и црквене грађевине, биле оне строго у стилу на који нас упућују наше средњевековне старине као што је тражено, или |

а lb Šou ON Ada

не, јер су те „истине“ независне од стила и примењују се на све врсте грађевина. Шта више, мора се с разлоTOM претпоставити, да сваки сувремено образовани, шко- | ловани архитекта мора бити упознат са законима статике и њиховом применом на конструкције грађевина. Овде је при овом стечају главно било“ да се одговори · захтеву у погледу стила поред других битних услова, а с правом се претпостављалс да ће сваки пројектант бити у стању ла стабилност своје пројектоване грађевине путем закона Механике овери и утврли, или, другим речима, да, пројектујући грађевину у датом стилу, има вазда пред очима и поменуте законе. Остављам Г. Леку да изабере себи место: воља му је ступити у оне