Srpski književni glasnik

870 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

гвожђа коју су Бугари подигли у Цариграду а коју је поменута бечка фирма израдила.

O првом сам у истом смислу јасно изложио своје погледе у поменутој мојој расправи, којој је, поред мнотих других узрока, и то био повод њеном постанку као што тврди нарочито први њен чланак те излази, да се Г. Леко сложио са мојим погледима на ту ствар и то је лепо, јер се збиља обилатом применом мотива из старе српске прквене архитектуре на том пољу може штетни културни утицај са запада са успехом да сузбија. Овим је Г. Леко посредно утврдио баш оно гледиште које ми заступамо, а то је: да ће се што јачом применом тих мотива у садашњости на томе пољу и јаче бранити национална индивидуалност од штетне туђинске културне поплаве. Настаје сад питање: зашто Г. Леко онако увредљиво говори о својим колегама конкурентима, који су баш разумели тај циљ да се у архитектури треба борити против тих штетних утицаја, те својим скицама одговорили овом битном захтеву7 Зашто онако војује против назора оцењивачког суда кад и он сам заступа то њихово мишљење7 Мислим да после овога није ни читаоцима тешко да погоде мотиве који су покренули Г. Лека да онако јетко и жучно пише о награђеним скицама својих конкурената а исто је мислио да скрије под фразом „да су од личних осећања јача стручна начела и она једино дају повода овој критици“.

Други део горњег става утврђује да је дрква, коју су Бугари саградили у Цариграду сва од гвожђа, па је чудно, што Г. Леко сад анатемише ту цркву, а овамо напред заступа „анархистичну“ западну архитектуру, која хоће гвожђе у јачој мери да увуче у архитектуру. Ово“сигурно не чини због оне „фурде са буњишта“. јер ће он који „природно-математичке истине“ онако ватрено заступа, ваљда знати да је хемиски са. став израђеног гвожђа исти па било његово сирово градиво „фурла са буњишта“ или каква гвоздена руда! Узгред да напоменем да је Г. Леко оним красним и за

а Wii. dy а АД КУ ај

O O у