Srpski književni glasnik

УмеЕтТНИЧКИ ПрРЕГЛЕДЛ. 871

књижевцли часопис нарочито згодним пасусом закитио своју иначе конфузну критику те задичио свој чланак.

На стр. 275. критичар говори о Аја-Софији и њеној савршености као прототипу наше црквене архитектуре, савршености „нарочито због унутрашње прегледности његова. кубета“. Није само то, Г. Леко, него је њено тежиште савршености у импозантности због прегледности целог храма у унутрашњости његовој : и кубета и осталих просторија које га ограничавају а то су полукубета, екседре и галерија, које по квадратури својих основа

захватају знатно више од основе самог кубета. Њен генијални неимар тежио је ла постигне ефекат у једном погледу који фрапира и постигао га је. Зато се та грађевина и сматра, просечно узев, као најсавршенија грађевина до данас, како у погледу савршеног естетичког ефекта у унутрашњости, тако и у конструктивном, јер је веома смело и смишљено изведена, мада њен неимар по Г. Леку није знао за „природно-математичне истине“. –. Али је тај неимар имао осећаја и искуства и знања да створи тако генијално дело, коме је зарад оног силног, екладног ефекта целине унутрашњости храма жртвовао спољну архитектуру која је ипак грандиозна, те му се и ми данас после скоро 14 векова дивимо. С тога је начинио веома плитко кубе без тамбура!) Зато је опет, ради тога ефекта, и поставио, поред главнога, још два полукубета истог полупречника; зато је поставио онолико екседра и галерија. Ради тога ефекта потекао је и особени распоред у основи Аја-Софије, па с гога она и преставља особени тип у византиском стилу. Наше црквене средњевековне византиске грађевине представљају сасвим одвојени тип, тип другог различитог распореда од Аја-Софије, који смо вероватно добили из јужне Маћедоније (Солуна) и код којих је тежња била да се постигне ефекат лепоте и е поља посигурно нешто на штету

') Тамбур је основица у виду облице, која носи полукуглу кубета.