Srpski književni glasnik

879 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

унутрашњег ефекта. Тај спољни ефекат постигнут је китњастим кубетима која имају тамбур, а кога код Аја Софије с пуно разлога нема. Зато и представљају засебан тип, јер им је основа свакад различна од основе Аја-Софије. Знао је, дакле, п неимар Аја-Софије шта је хтео, и то је до крајне могућности исцрпно извео, а знали су шта су хтели и неимари средњег века и извели оно што је мотуће те постигли п известан естетички ефекат у спољашњости грађевине кога код Аја-Софије нема.

Г. Леко је хтео да створи нешто ново јер каже: „развитак данашње технике допушта да се пдеал старих наших неимара потпуно задовољи!) т.ј. да се створи прегледност кубета у унутрашњости храма, која је до савршенства. постигнута код Аја-Софије, — али уједно да се задовољи истицање кубета у спољнем изгледу, кога недостаје код Аја-Софије, али се налази скоро код свих српских старина“. Али, неће бити тако, Г. Леко! То се двоје не може спајати а најмање „потпуно задовољити“ у оном смислу како то ви замишљате; не може због различитости њихових основа и типова и тенденција које једна другу потиру. Или ће бити кубе без тамбура па ће се постићи ефекат у унутрашњости храма, или ће се подићи тамбур ла ће се жртвовати унутрашња прегледност спољашњем ефекту. Г. Леко је тако у својој скици п урадио, спојио је ово двоје, и начинио једно кубе се тамбуром те постигао баш оно што није хтео, јер је унутрашњост храма изгубила прегледност која је тако импозантна код Аја-Софије, а с поља опет добила једно тромо, гломазно, као олово тешко кубе које лежи на још тежем несмишљено изведеном постољу, те тако омашило и онај други, спољни ефекат који је тако карактеристичан за нашу средњевековну црквену архитектуру. Исправљајући старе неимаре који су врло добро знали шта се може а шта не постићи, Г. Леко је показао да их не разуме, и да су они били бољи неимари од њега, мада нису располагали са знањем „природно-математичких истина“.

') Курсив је наш,

Парк риба роу УРАНОВИ

Кот а фер с

А и и и а ње ки,