Srpski književni glasnik

876 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

о пространству српског пмена у Старој Србији и Маћелонији у току од 10 до краја 18 столећа.

Ово је књижица по спољашњем облику незнатна, али је по унутрашњој вредности једно од најбољих дела за поменуто питање, јер је ресултат лугог и озбиљног рада. Она има предговор и три одељка, од којих је највећи први (стр. 9—81), у коме се, хронолошким редом, нижу подаци о српском имену у Старој Србији и Маћедонији за обележено доба. Само ту нису сви досад сачувани подаци већ они о чијој тачности и вредности за постављено пптање не може бити сумње. Због тога је Г. Ђерић изоставио сва она многобројна, често и интересна, казивања појединих путописаца, које питање о граници српског и бугарског живља није интересовало, или нису ни били у могућности да се о њему обавесте, па се задржао на исповести домородаца из тих крајева, Ha исповести људи који нису имали зашто да крију и измишљају своје порекло и народност.

Али колико су интересна сама факта, о ерпском Иимену, толико је интересно и оно изложено у првом и другом додатку: о словенском имену на Балк. Полуострву 1Х—ХУШ столећа (стр. 322—41). и о бугарском имену, у Маћедонији (стр. 42—46). Даље, интересна је цела књижица. Предговор је интересан са начина како Г. Ђерић врши критику Шафарикове народне границе између Срба.

и Бугара и води полемику се некима од писаца, који су

се, на основу Шафарикова рада, бавили тим питањем. Писац је у том разлагању кратак, врло кратак. Ту нити је много разлагања ни доказивања. Г. Ђерић је ту као обично у својој полемици: кратак и опор, али одлучан; најодлучнији што може бити. Код њега је суд исказан тако одсечно, да се одмах види како је јако његово уверење стечено на основу пажљивог, марљивог и тачног испитивања, и како се ово не да поколебати. Он пише без околитења и одмах улази у саму ствар, која својом јасношћу боде очи. То је у осталом, тачно за оно што је изнео у својој књизи, јер куд може бити јачег доказа

—

WA MN

“ S —— TT A АЕ а Ди А А Ca 40 ie

A O A.

;