Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ., 77

и шта је потребно објашњавати кад митрополит коласејеки пи кратовеки, архимандрит лесновеки, архијепископ скопски, кичевац Димитрије Петров, кажу да су из српске земље и сркских крајева“

Једино што бих имао приметити јесте то: да поред осталих онако снажних факата и речитих примера, ја не бих навео примере па стр. 25 и 26. под годинама 1744 и 1789, где се помиње Македонија у писмима руске царице Јелисавете и црногорског губернатора Ивана Радоњића. На тим местима имена многих покрајина унесена су само ради што јачег ефекта оних што су се обраћали за помоћ. Јов. Н. Томић.

БЕЛОВЕ ТИК Е.

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ.

У 77. св. „Мале Библиотеке“ прикупљене су приче Г. М. Цара под насловом СО бојног и љубавног поља. У књизи су приче; „Војвода Максим Бачевић“, „Тицчјан у Дубровнику“, „Како се Љубиша упознао с Ђуром Јакшићем“, „Под Висом“ и „Двострука завера“. У причи „Војвода Максим Бачевић“ описан је погреб п смрг тог јунака из Херцеговачког устанка. Опис погибије Бачевићеве доста је и пејасан, и како изгледа, п нетачан и на памет писан. У најбољој причи из ове књиге, која носи наслов „Тицијан у Дубровнику“, пепричао је Г. Цар са, извесном занимљивошћу како Тицијан даје једном младом мрнару новаца да се ожени, п трудио се да унесе локалне и историске боје у причање. Анегдота „Како се Љубиша упознао с Ђуром Јакшићем“, с неким лажним Јакшићем који измами од Љубише новаца, добра је да се прича и одржава међу Љубишиним познаницима, али написана. овако као прича, слаба је, развучена и лишена еваког ефекта. Прича „Под Висом“, где после пишчевих дугих и бледих описа луке Херцег-новске, прича „морски кујо“ Барба Зане о борби талијанске и аустриске флоте под Висом, у коју је п сам учествовао. У „Двострукој завјери“ прича се какве су љубавне муке патили млада Јаура и Ливије, жена и посинак старога Павла Лоредана