Srpski književni glasnik

880 – Српски "Књижевни Гласник.

-

Георга и интуитивног Алфреда Момберта ; први је их татор Бодлера и Росети-а, има дубоких осећаја, најбоље му полази за руком идила, елегија и химна, све песничке врсте које сдговарају његовој рачунског, не страсној природи; песме Алфреда Момберта су приказани снови и халу цинације најсубјективније врсте, тако да читалац и с најбољом вољом многе песме, препуне чудноватих визија, не може да разуме; ипак има врло оригиналних мисли, слика :и осећаја. У једном кругу бечких песника као најдубљи истиче се Хуго фон Хофманстал ; у својим најбољим песмама које имају неку отмену лепоту, угледа се на Гетеа; често прелази у манир, јер је артиста више него песник. — Женских песника има у овом периоду до тридесет, али њихова лирика нема много оригинално-. сти ни у осећајима ни у стилу. Међу њима је најзнатнија Марија Евгенија деле Грације. Многе њене песме показују страстан душевни живот, али она у правој лирској песми нема успеха. Типичан представник модерне женске лирике јесте Марија Јаничек; њеним песмама пуним темперамента често одузима ефекат дугачко, апстрактно, неуметничко размишљање. Врло фино осећа Рикарда Хух која је међу њима једини прави лирик. — Цела је данашња немачка лирика, завршава Бенцман, према старој индивидуална и прегнантна. Осећаји п језик постали су не само субјективнији него и уметнички финији. Поред стилистичке многостраности важан је код модерних немачких лиричара и универзализам у осећајима који се оснива на резултатима филозофије и природних наука, и на етичким и социјалним тековинама, тако да су они постали истински предетавници модерних погледа на свет и будућих религиозних осећаја. Сем тога, код врло даровитих новијих лиричара поново је завладао немачки романтичко-реалистички стил. М. И.

Власник п уРЕДНИК, Богдан Поповић. КАПЕТАН- МИЈНИНА УЛ. БР. 17.