Srpski književni glasnik

је јеју, СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Вечерас ми се опет наврзла мисао о самоубиству, али у еаевим другом облику: не бих се убио због болести, него... не знам ни ја сам због чега. Можда само из жеље да будем интересантан. Овај пут, можда ћу одиста извршити самоубиство. Кад То не знам, али ми нешто каже да нећу дуго чекати.

Сваким даном, сваким сахатом кидају се, постепено и стално, везе између мене и моје породице. Разуме се, с моје стране ; са њихове као да постају чвршћим. И то ме дражи, љути, једи. дашто да су они сви према мени једном тако пажљиви, тако енисходљиви, тако сажаљивиг А ја не марим ни за једно од њих. Ја сам им то, у више прилика, и рекао, али ми они не верују: одбијају ми на болест, на осетљивост и на још неке особине којих ја немам, или које мени бар нису познате.

' 20. августа.

Синоћ, после вечере, остао сам да мало радим. Имао сам неко предосећање да ће ми опет бити зло : због тога сам, мора бити, био онако арогантан према мајци, кад ме је позивала да легнем.

Око поноћи, наступ је одиста дошао, и то врло, врло јак: нашли су ме крај стола, крваве главе, без свести. Разбио сам чело, ударивши се о сто ; за длаку нисам око изгубио. Не памтим да ми је икад био јачи наступ; досад бар нисам губио свест. Него, боље је овако: бар не знам шта се са мном збива... У осталом, никакве вајде нисам досад имао п што сам то знао.

Можда је ово дејство лека 7 Не знам, и нећу да иетражујем, јер нећу да мислим ни о чему, понајмање о себи, својој болести. Дошао сам до закључка да ни мало није тешјађје мислити.

Јутрос ми је опет било зло. Чини ми се да моја

болест много жали за изгубљеном посетом од 15. ов. м., те се сада свим сплама труди да то надокнади.