Srpski književni glasnik

884. “О СРпски Књижевни Гласник.

25. августа.

Данас ми је било зло, од оног бољег зла, у физичкоме гмислу: врло слаб наступ. Држао сам перо. Рука, десна, заигра, згрчи се и опружи: перо је било екрхано. Каког Од чегаг7 Не знам.

Доцније, на огледалу, сасвим случајно, опазим на левом образу једну црну тачку — убод од пера. Ни сад још не осећам никакав! бол; мене Бог чува.

Сад баш дођох из Позоришта. Била је и она. При пролазу, здравили емо се. Учинило ми се да је врло, врло озбиљна, замишљена, сетна.

Што ли тог Због испита, или због... Кажу да човек инстинктивно осећа кад га ко воли... Слути ли она што 7

'з1. августа.

Јутрос, рано, било ми је зло.

Управо „рећи, било ми је добро: био сам у таквом једном стању које се налази између сна п јаве; спавао сам, и у исто време био сам будан, трезвен; видео сам и чуо све што се око мене догађа п у исто време био сам у неком слатком заносу, некој екстази; чинило ми се да, ако нисам на небу, оно сам бар на један метар изнад земље.

13. септембра. Јуче се „секлопило четрдесет лана“ мога лечења. По речима мога лекара, оне жене, ја ово пишем као здрав човек, управо, тако би требало да буде.

Јесам ли здрав Нисам — Ја не знам. Видећемо.

15. септембра.

Ја сам волео !...

Свртена је борба између срца п разума. На разбо-

јишту стоји разум, хладан, суров, ужасан. А срце 0, о њему скоро ни успомена немам!.. Јесам ли ја