Srpski književni glasnik

888 Crnckm КњижеВвнИ ГЛАСНИК.

него духовни. Треба ми одмора. Где да га нађем У чемуг..

Ипак, нисам незадовољан. Помирио сам се са судбином, јер нисам кадар да је променим. А можда је данас не бих ни мењао, чак и кад би то у мојој руци било. Ја не желим ништа, чак ни смрт. То ми је казна за мој кукавичлук и страх од самоубиства, и то казна праведца.

Тачка. Нећу више да пишем.

Тако се свршава непотпуни дневник овог несрећног младића, мога кратковременога познаника.

M. H.

УГОТО ДРУМ: У.

Он је страшно пио, па је остао без посла и без познаника и настанио се у подруму заједно са лоповима. и проституткама, трошећи и последње ствари.

Тела је био боног и бескрвног, оронула у раду, истрошена патњама и од ракије, и емртг га је већ вребала, као каква грабљива спва птица, слепа на сунчаној светлости и оштровида у црним ноћима. Дању би се она прикрила у тамним кутовима, а ноћу би му нечујно засела чело главе па би ту оетала дуго, до сванућа, и била је спокојна, стрпељива и упорна. А када би у првој светлести дана помолио испод покривача своју бледу главу, са очима као у отровне зверке, соба би већ била празна, — али он није веровао овој варљивој празнини, у коју верују други. Пажљиво би размотрио по свима кутовима, брзо би бацио један изненадан поглед себи иза леђа и онда би, одупрев се на лактове, опрезно и дуго гледао преда се у нотњу таму, које нестаје. И тада би видео оно, што нигда други не виде: њихање сивог огромног тела, обезобличеног и страшног, Али га се он