Srpski književni glasnik

914 Српски Књижевни ГлАСНИХк.

родноме него што је то Карлајл учинио, — и опет сав његов мистицизам завршује се потпуним признањем, готово обожавањем фактичког стања ствари. Има тренутака кад су код њега идеално и реално сасвим измешани. Зато што је силно веровао у Бога, Карлајл га је и сувише увукао у стварност: хотећи да га ту учини што активнијим, он га је спустио на њен ниво више но што је требало. Најзад је изишло да између божије Воље, која се обично узима као један недостижни идеал, и наше

бедне људске историје, са свима њеним глупостима и.

злочинима, и с оном непрекидном реком крви што кроз њу тече, — нема готово никакве разлике. Као непосредни творац наше историје, Бог је без сумње добио много у својој стварној моћи, али је доста изгубио од свог моралног савршенства. Изгледа да само један Бог пасиван, који не утиче на ток људских послова, и шта више противу њега протестује, може бити довољно праведан да га вреди обожавати. И одиста, после толико богова силних, богова громовника и богова који војске предводе и поклањају победе, човечанство је стало обожавати једног бога слабог, који се, погнуте главе, дао од људи распети... : (Свршиће се.)

Слободан Јовановић.

i Mika va aj Ok,

ONI M