Srpski književni glasnik

928 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

сам у својој соби, недељом по подне, крај отворена прозора. око којега се обавила лоза. орлових ноката, читао једну једину и драгу књигу 2 Камо то срећно време7 И како је од тога различно ово кад човек има да је једнако на опрезу при читању, кад мора ла пази на сваком кораку, да се испитује и контролише непрестано, да се пита је ли текст добар, да случајно нема погрешних преиначења у њему, да ли писац у којем ужива није то узео однекуд, да ли је верио преносио стварност или измишљао, да ли је оригиналан и како, да ли је остао веран својој природи, својој расп..., и: да поставља тису ћу других питања којима сам себи кварп задовољство и рађа сумње, и која вас натерују да чешете и трљате чело, да се пењете до своје библиотеке, да се пужате до највиших полица, да вадите све своје књиге, да их отварате, прелиставате, тражите по њима, да постанете вредапџ посленик, прост радник једном речју, у место да будете само фини и деликатни човек од укуса који се храни само духом и суштином ствари, и куша од њих само толико ко-

лико му је потребно да се наслади и да ужива у

њима! О епикурејство укуса, које си за навек пропало бојим се, или бар од сада забрањено сваком критичару, последња релпгијо чак и оних који сем тебе нису имали друге, последња части и последња врлино Хамилтона и Петронија, како те ја разумем, како жалим за тобом, чак и кад се борим против тебе, чак и кад те се одричем!“ И додајте још да се Сент-Бев који је овако јадиковао, бавио само новом књижевношћу а не и средњевековном, а колико тек ова, са својим проучавањем не књига. него рукописа, задаје муке и труда! Додајте, напослетку, да то што је Сент-Ђев говорио, важи за проучавање француске књижевности која је сва уређена, у којој је све важније издато, п то у лепим и укусним колекцијама, и све што треба израђено, у згодном облику, и стоји вам при руци: а шта ћемо тек да кажемо ми који проучавамо нашу књижевност, где су дела којима се служимо махом рђави антикварски егземплари и, врло често, стари и прљави рукописи, с којих ми први имамо да секидамо

прашину, и колику прашину; гле те књиге и рукописе f

| i | š 1