Srpski književni glasnik

О ПРОУЧАВАЊУ Српске КЊИЖЕВНОСТИ УОПШТЕ. 999

колико пута имамо да тражимо далеко од наших властитих библиотека, потуцајући се по манастирима, од нашега дома па до далекога мора, до Свете Горе и Дубровника; где, напослетку, кад нам треба ла средимо и разрадимо наш се муком покупљени и једва спечаљени материал, често немамо, за толика ситна питања која нас муче и толика обавештења која нам узгред требају, ни најелементарније библиографије да нас упути, ни најмање ручне књиге да нам уштеди труда и времена...

Како то све изгледа, и нарочито како изгледа кал се на проучавање наше књижевности примене сви ови методи о којима смо досад товорили, видећемо, боже

здравља, илдућих часова. ПАВЛЕ Поповић.

ЈОВАН ЈОВАНОВИТ. ЗМАЈ. (1.)

Место некролога, место оплакивања неизмернога губитка — са срцем које се стеже у грудима, пером које дркће у рукама, очима које су замућене од суза — ја желим у овом пригодном чланку дати оцену Змајевога песништва, рећи мирно п хладно, п елободно — исто тако слободно као да је Змај жив — каквога је песника у њему имала наша књижевност, п од какве је вредности оно што је он за собом оставио. И ако на први поглед мање нежан, овај начин није мање прикладан прилици у којој смо, нити мање достојан песника и човека кога је цело Српство ово дана сахранило. Нарицање је неискрено и непристојно, а Змај је био од оних људи о којима се и на њиховом гробу може рећи цела истина. И по одбитку онога што је у њима прецењено, оно што остане довољно је да им за свагда обезбеди њихов високи ред.

О његовом положају у историји наше књижевности, о његовим заслугама као народног просветитеља, и о његовом политичком и народносно политичком значају

19