Srpski književni glasnik

930 СРпски Књижевни Гласник.

нећу говорити; или ћу рећи само то да је, као сваки прави песник, несумњиво обогатио књижевност свога народа извесним новим тековинама у погледу садржаја и облика, п да у њеном развићу бележи једну даљу станицу ; да је као народни просветитељ, за време целог живота, био поборник просвете и напретка; и да је као политичар био вазла одушевљен бранич српске народности и народних права. Моја је намера задржати се само на књижевној вредности његовог песништва; остале његове особине као човека и јавног радника биће овде онде узгред поменуте, увек само у толико у колико оне могу одређивати вредност његових књижевних радова. Додајем да своју оцену доносим по успоменама из ранијих времена, које сам овом приликом освежпо прелиставајући пет до шест стотина страна, велике осмине, његове „Певаније“. Два су суда изречена у нашој књижевности о Змају као песнику. По једном, може се рећи општем, Змај је велики песник; по другом — оном који је Недић изрекао у свом већ врло познатом чланку — Змај не само што није велики песник, но можда никако и није песник; и у еваком случају више је стихотворац но песник. Треће мишљење, мишљење г. Л. Костића, које је он изнео у својој скорашњој и опширној књизи о Змају, морамо пренебрегнути, зато што је казано у сувише неозбиљном облику и што, у осталом, не можемо ни да погодимо које је. Г. Костићев каламбур (проведен кроз четпри стотине страна), да је „Змај“ појео „славуја“, не може се узетп као озбиљна књижевна оцена Змајевог песништва.

Остају нам, лакле, прва два мишљења. Које је од њих тачног

Недићево мислим да могу одмах оставити на страну. ћез доказа, без претреса, по непосредном осећању, јасно је да пееник „Светлих Гробова“ п „Бранкове жеље“; песник Ђулића: „Вилиш, сад сам дош'о к теби“, „Снив'о

| |