Srpski književni glasnik

949 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Берлину предложено „да сваки друг, који буде кандидат социјалне демократије на изборима за Парламенат, има ла докаже да се одвојио од цркве“, већина није хтела да се упушта у дискусију п тражила је прост прелаз на дневни ред. Разлог је том уздржавању, што се социјалисте боје да им маса, код које је религиозно осећање јако, неће прићи, ако јој буду силом наметале атепзам. Врло често сеоски изасланици жале се на конгресима

против говорника из вароши, који својим жучним Hala-

дима на пркву за час покваре сав успех, који те постигнут после многих година мучне пропаганде. Обрнуто, други замерају странци што одвише млако војује против цркве. На конгресу у Хановру, Бебел протестује: „Позивају нас да не напџадамо на религију; ја само могу да вам кажем, да ми радимо не одвише, него одвише мало да спречимо да вера не постане средство за заглупљивање; у том погледу наша штампа требала је много више да уради“. То двојство у држању ирема цркви социјалисте објашњавају оним начелом „ла је вера приватна ствар“.

Друго питање, које је социјална демократија имала одмах у почетку да расправи на својим конгресима, то је: како ће се лржати према социјалистама других дрsana m према војсци. „Интереси радничке класе, нише у њеном програму, пети су у свима земљама, где постоји капиталистички начин производње. У колико се међународна трговина буде јаче ширила и производња за светско тржиште више развијала, положај радника једне земље зависиће у толико пре од положаја радника других земаља. Ослобођење радничке класе јесте дакле дело на коме раде подједнако радници свих цивилизованих земаља“. Из тих веза, које се стварају између пролетаријата разних држава, развила се тежња за братством између народа; тим путем социјална демократија постала. је један од елемената солидарности пи мира у човечанству. Она је противна сваком, а нарочито нападном рату и војничком систему, који му служи. Она тражи, место