Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕЛ. 943

сталне“ војске, милиције, које су у стању ла пруже у довољној мери „војно образовање за цео свет“. У њеном програму налази се захтев да се сви међународни сукоби расправе мирним путем, пред изборним судовима. Све те тачке у главном су остале неизмењене ; оне се понављају у одлукама конгреса и манифестима. Социјална демократска странка, као целина, до краја је задржала непомирљиво непријатељство према милитаризму. У штампи, на зборовима, на говорници у Рајхстагу, у брошурама, она је неуморно отварала нову борбу, кад год је било питање да се војска или флота повећа, у парламенту она увек гласа против финансијских закона због војничких кредита. То је главна линија којом се маса креће, и она не жели да је напушта, као што се велика већина изразила на конгресу у Хановру 1899. Али тако давно више не мисле многобројне немачке социјалисте, и то између најистакнутијих. Довољно је цитирати неколико реченица из њихових говора. Сопијалиста Волмар, говорећи 1491 о Блиским дужностима социјалне демократије, каже: „Ако има радничке странке, која је свакад испунила ип која је готова да свагда испуни дужности међународног братства, то је заиста немачка странка. Али то не значи да она нема и задатака и дужности националних. Јер, ма како била козмополитска мисао једнога човека, он мора признати, ако није сањалица, да економске погодбе не утичу апеолутно и механички, него да разлике између народа mw заједница имају дубокога корена. Ми ћемо још дуго имати да чекамо на Европске Сједињене Државе“. Ова исповест већ показује знатно одетупање од програма странке ; за тим, постепено, отишло се и даље. Дуер, један други социјалистички говорник, изговорио је ове речи: „Ми смо готови да према отаџбини испунимо са свим исте дужности као и остали грађани... Да ли треба да устанемо против тога да се нашим војницима даје у вече врућ оброк, што такође повлачи повећање војничког буџета 7 Али, има и нешто више: ми смо противници рата, а наше вође међу тим рачунају с могућ-