Srpski književni glasnik

944 СРпски КњажевнНИ ГЛАСНИК,

ношћу да буде рата. И одиста, даје се разумети :да постоји један случај, кад емо и ми за рат и сматрамо га као са свим потребног. Ја ћу споменути речи Бебела и Либкнехта у Рајхстагу односно могућности да дође до рата против непријатеља са Истока, против варвара, против рускога царизма и његових жеља за освајањем... Хоћете ли дакле да тај рат, ако он мора да буде, водимо се топовима од којих све друге државе, рачунајући и Русију, имају боље“. Тај аргуменат, збиља довољно јак да убеди да треба вотирати војничке кредите, нису одбацивали ни Либкнехт ни Бебел. Либкнехт је изјавио: „Рекло се... да се Рајхстаг немачки не бави питањем о одбрани отаџбине с онолико топлоте, Ć колико то чини француски парламенат. Ја ћу да кажем да су у погледу одбране отаџбине све странке сједињене... Ако Француска нападне, све социјалисте, до последњег, биће принуђене и биће готове да марширају ::ротив нападача“. Бебел је исту мисао истакао: „ако Русија, бедем свирепости и варварства, непријатељ целе људске цивилизације, нападне Немачку, да је распарча п уништи, — а такав рат другога циља не може ни имати —, ми емо исто толико, и више запнтересовани од оних који се налазе на челу Немачке, и ми ћемо се одупрети нападачу“. На конгресу у Бриелу 1891, холандски делегат Домела Нпџевенхуј предложио је,

да на евентуалну прокламацију рата социјалисте свију.

земаља одговоре „једним апелом на народ, позивајући га на општи црестанак рада“, и прогласом војничког штрајка. У случају рата сваки социјалиста био би дужан да одрекне да маршира и да пуца. Три само народности дале су свој глас за: Холандија, Француска и Енглеска. То није било довољно, и предлог је одбачен.

У новије време конгреси социјалне демократије бавили су се трговинском политиком и аграрним питањем. Трговинска политика изнета је на дневни ред у Штут'арту 1898. Какво ће држање заузети социјалисте, кад се буду склапали нови трговински уговори 1902 и 1903, — хоће ли бити за слободну трговину или за заштиту,

| ; ] |