Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕЛ. 945

то питање имао је да реши конгрес. Раније, они су најчешће водили кампању против заштитне царине, али за њих слободна трговина никад није била начело. У Штутгарту два су предлога изнета на дискусију. Један Макса Шипела, у коме није било пстакнутог правца и који је ишао на то, ла социјалисте остану при своме старом држању; други Карла Кауцког, у коме је слободна трговина прокламована као насушна потреба за сваку земљу у којој индустрија достиже велики степен развића. Око једног и другог гледишта отворила се велика теоријска дебата. Кауцки је бранио своју тезу слободне трговине овим аргументом : немачка индустрија у стању је да напредује п без заштите. По количини и каквоћи утрошенога рада, по савршенству употребљених машина, по капиталима, по спровинама којима располаже, по високом степену школске културе и умном развитку пролетаријата који даје рад, индустрија у Немачкој има довољно снаге да, без штете, подноси слободну конкуренцију стране индустрије. У осталом, кад се погледа у прошлост, види се да немачка индустрија за своје подизање ништа не дугује заштити, она је стала на снагу без царинских тарифа. Предлог Кауцког примљен је с великом већином, али поред начела слободне трговине, конгрес је нашао, да у извесним случајевима, посебне природе, може да буде правично да се приступи каквој заштитној мери. Атрарно питање истакло се у последњој четвртини прошлога столећа, од кад је конкуренција прекоморских производа изложила земљорадњу држава западне Европе врло опасној кризи. Социјалистичка странка тврди, да узрок болести, која је обузела земљорадњу, лежи у самом склопу капиталистичкога друштва, и да она може престати једино с падом његовим. Али, у ствари, за социјалисте чвор аграрног питања лежи у тешкоћама ес којима они имају да се боре, да би сеоско становништво придобили за своје идеје. На који ће начин они њега привући 7 Којој класи сеоскога становништва треба да се обрате Разуме се, на првом месту свима који раде земљу 20