Srpski književni glasnik

946 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

туђу, као надничари; исто тако, природно је, неће ступати у заједницу с великим поседницима и с богатим сеоским сопственицима. Али какво држање да заузму према средњим класама, према малом и средњем сеоском сопетвенику 2 Тим питањем бавили су се конгреси у Франкфурту, 1894, и у Бреслави, 1895. На првом донета је овака одлука: „Аграрно питање, у толико у колико је оно потребни елеменат друштвеног питања, биће коначно решено тек онога дана, кад земљиште буде враћено, заједно

с пољским алатом, ОНИМ произвођачима, који га данас,“

као плаћени радници или као мали сељаци, обделавају за рачун капитала. Али за овај тренутак, беди у којој се налазе сељаци и радници земље, мора се одмах прискочити у помоћ енергичним реформама“. На другом конгресу претресан је детаљно израђен програм једне аграрне комисије, али никакав резултат није постигнут. Програм је одбачен из два главна разлога. Прво због тога што се у њему обећавало сеоској класи, да ће њен положај постати бољи, кад се у њеној средини јаче развије приватна својуна, а то је у основи противно идејама социјалистичке странке; и друго зато, што би по томнацрту држава добила веће и нове власти, а социјална демократија не сме помагати снажење оваке државе, која данас постоји само да

врши експлоатацију пролетаријата на рачун капиталиста.

Од тада аграрно питање није више изнашано ни пред један конгрес, и остало је нерешено. Из тога се даје закључути, да је то за немачке социјалисте велики проблем, коме они веома обазриво приступају. Сеоски радници представљају јаку војску на коју се мора рачунати. Без њих друштвено питање не би се дало коначно расправити. У те слојеве социјалистичка пропаганда још није дубоко продрла, ту војску треба умети задобити за идеје с којима се индустријски радник из вароши већ давно спријатељио. Због тога социјална демократија стоји пред тим питањем, размишљајући шта да предузме.

За дуго је немачка социјалистичка странка била чисто политички покрет, који се само узгред дотицао и е-