Srpski književni glasnik

7 1 3 Уни Ер ; 4

969 Српски Књижевни Гласник. ни у једној другој механи у шехеру. Набавио је чак и нове лампице, нове карте, нове домине, а нарочито нове слике, међу којима се највише и својом величином и љепотом истицале оне: рускога цара и царице, Карађојр beBa m великога војводе Мирка Петровића. Све ове слике окитио је још рузмарином и босиоком, те је читава механа мирисала као башта каква. Шћепан је био потпуно задовољан својим намјештајем, тим више, што су та и гости, чији је број сваким дланом све више и више растао, из реда хвалили.

Гости су лолазили све чешће и чешће. колико 2бог саме механе (која није била међу шехерским кућама, те се у њој могло више пити и тропшити а да свијет не гледа) толико и због Шћепана. Њега су некако сви вољели и ако су га сматрали за мало „чудна“ човјека. Знали су сви, да је био поштен, само му се табијат, нарав, није многима свиђао ; особито иза подне, иза спавања, није се могло с њиме говорити.

Јутром је устајао рано, прије свега свијета. Одмах пза поноћи, чим би му омиљени пијевац гиг први пут кукурекнуо, дизао се из душека и, мешкољећи се п протежући, ишао да се умије. Кашње би стао пред иконе, уједно се и чешљао и молио Богу. Молио се увијек по пола сахата, читајући на глас све молитве, све тропаре и кондике, што их је још као дијете научио, а покаткад и пјевајући. Иза молитве будио је домаћицу, дебелу, сетаситу Јоку и јединца сина Луку. Тада се обично MH сва ђао са домаћицом. Она се противила и није се хтјела одмах дизати, вољна да барем до зоре проспава, а он је звао, псеовао, грдио и плашио је најстрашнијим пријетњама. Ако су му све ријечи биле узалудне, почео би шкргутати зубима и пуну ћупицу воде излијевати на

главу непослушне домаћице. И тек је тада Јока секакала |

из душека, онако мокра, грдила све мужеве и све пијевце на свијету, па, и не пресвлачећи се п не уређујући, ишла би у кухињу да испече кахву. За то вријеме будио се и Лука и, сједећи на душеку, блесасто и као бесвјеено

~