Srpski književni glasnik

964 Српски Књижевни Гласник.

лијекове. Боловао није, али их је пио. Дјеца, у чијим је кућама било болесника, што су преболили или умрли, доносила су му сваковрсних боца са сваковреним лијековима и он је све то куповао за неколико грумена шећера. Те је лијекове испијао свако јутро иза ракије, у потпуноме увјерењу, да ће му они очувати здравље. Ако га је ко прекорио: зашто то ради, он би га само мрко погледао и окосио се: |

— Нијесу доктури магарад. днају они шта дају људима. И кад болесници могу пит', што ја здрав не би ипо, па ла свака болес' побјегне од мене кад натрта на свој лијек.

Пошље тога попио би опет чашу ракије, а тада би узео једну столицу, која му прије под руку дође, изниг је пред механу и, прекретивши ноге, епо. Узео би и чибук, напунио га, па, пуштајући танке млазеве кроз нос, гледао пролазнике.

— Хеј пријатељу, кумашине, шта то носишт питао је редом свакога сељака, који је носио што за продаје. — Маесло ли је, јаја ли су, вуна лиг

— јаја.

— Дај да видим!

Тада се сељак свраћао и Шћепан је разгледао јаја једно по једно. Мјерио пх је кроз један овећи гвоздени колут. Ако је јаје могло проћи кроз колут враћао га је, а ако није могло проћи остављао у страну. Изабрана јаја погађао је са сељаком дуго п једва једном еврше пазар. Сељак би попио по неколике ракије, па мало пара узео или не узео, а Шћепан је предавао јаја Луки и опет сједао на столицу.

Тако је свраћао свакога, са сваким се погађао (и ако осим јаја и кокошију није ништа куповао), све док му не би редовни, предподневни, гости почели долазити и дозивати га. |

Од свих редовних гостију најволио је петорицу. Били су то све кршни људи п „најсрбастији Срби“ како је рекао сам Шћепан. Први газда Глигор Шунтовић