Srpski književni glasnik

СТАРИ МЕХАНИЦИ ЈА. 967 — Слава и фала Богу на његову дару, — шаптао

је кретећи се иза ручка и спремајући се да легне. Ти си се, Шћепане, уморио, па сад спавај. Бог је наредио чојеку да спава, а божија се и рускога цара наредба не поријече.

ПШћепан је спавао на најдужем столу у механи и спавао је по неколико сати, док је Лука морао стајати више њега и, машући му старом махрамом изнад главе, бранити га од муха. И љети и зими будио се тек пред вече, кад би већ гости почели долазити. И тада је био осоран и љутит, грдио је и косио се на свакога. Тек кад би опазио Хаџи-Османа и остале, умиривао се мало, па би опет сједао за њихов ето и слушао паметне разговоре.

(Наставиће се.) (BET. ЋОРОВИЋ.

С УБИЦЕ,

Било је у првим данима младога прољећа, кад сам пролазио Босном и загледао први пут Шехер-Сарајево. Снијег је копнио, а леда по мало понестајало. Само овдје ондје остало по закуцима мало снијега, који се сјајио као тек посипани бијели пијесак. Још није било прољеће али је свак осјећао да ће оно доћи, да мора доћи. То је срећно осјећање разблаживало људе, па ми је било, као да то весело очекивање дијеле и сви они непознати љули који су излазили из својих студених кућа.

Ишао сам оном великом улицом према средини града, гдје се турбан мијеша са фесом, цилиндри пролазе крај војничких унифорама, па сам радознао глелао тај шаролики, још невиђени свијет. А крај мене пролазили су јахачи, зврјале кочије; еваки се час чула оштра војничка заповијест, а наши момци пролазили право као свијеће. А кроз то цијело клупко најразличитијих људи јурила су безобзирно електрична. кола.