Srpski književni glasnik

989 СРпски Књижевни Гласник,

Majy, „čpoque des provistons de сатрагпе“, како вели Мериме, али књига се јавила тек у августу. Писац, добар

цртач, као Виктор Иго, дао је два нацрта гусала, која ·

нису изишла, али које је Г. Турне репродуковао. Гусле су доста добро нацртане, нешто дуже него што су обично. Слика Хиацинта Маглановића, морлачког гуслара и хајдука, није од Меримеа; под њом је потписан А. Бг. До данас библиографима није пошло за руком да пронађу име сликара тога лепога и интересантнога нацрта, који би нам „Нова Искра“ могла донети.

У Француској мало ко је у то доба осетио мистификацију. Изгледа да је Иго одмах знао име правога писца, и постоји анегдота да је на своме примерку „Гусала“ написао једну врету анаграма „Ргепшсге ргове“ (Prosper Mćrimće).

Али остали сувременици нису ни слутили. Орган романтичне школе „Глоб“ уживао је глас доброга познаваоца страних књижевности. Шта више, у њему је већ била обраћена пажња на српску народну поезију. У сгоме 61 броју за 1827 годину, „Глоб“ говори о преводима сриских народних песама, помиње какав је утисак у Немачкој учинило „откриће многобројних народних песама код Срба, на обалама Јадрана, у Которском Заливу. Хердер и Гете први су обратили пажњу на песнички геније тога племена велике словенске породице“. „Глобу“ су познате збирке и радови Вука Караџића, који се „одао са дивним маром истраживањима о књижевности и језику своје 0таџбине, једнога од најлепших језика на свету“, из кога се родио пољеки и руски, и који се говори до граница севера“. У исти мах, тај лист доноси (бр. 61, 63, 65, 67, 69) неколико преведених српских народних песама, о Зидању Скадра на Бојани, Предрагу и Ненаду, Битци Косовекој, глави Кнеза Лазара, удадби Ајкуниној, неколико лиреких песама, међу којима и песма о Милици дугих трепавица, која се толико била допала Гетеу. Преводилац

1 „Le 'Globe“, 1827, Т. У. Ж 61.

|

И А,