Srpski književni glasnik

Још ЈЕДНОМ 0 „ГУуСлАМА“ ПРОСПЕРА МЕРИМЕА. | 983

тих песама је т-ђа Св. Белок (5у. ВеПос), позната са својих ранијих превода „Иреких Мелодија“ Томе Мура.

Када су се „Гусле“ појавиле, „Глоб“ доноси песму „Побратими“ („1ез Рођга ши“) из исте збирке од триестак песама“ и јавља да „један Талијан, за кога је Француска постала нова отаџбина, даје нам неколико образаца „рт те“ или илирских песама“, хвали је као „драгоцену и врдо знатну“. Не само „Глоб“, но и академичарски „le Joumal des Savants“, ynek озбиљан, обавештен и одмерен, бележи те народне баладе, „које носе жиг старих празноверних веровања и у којима се налазе такође ингениозне и песничке црте“.

„Енглез Бауринг“ који се такође дао преварити, и који је од Меримеа тражио оригинал тих тако добро преведених песама био је сер Џон Đaypunr (John Bowring), учени лингвист и књижевник, који је преводио са пољскога, и 1897 дао један избор српских народних песама под насловом „Орпека, народна поезија“ („Ђегујап Роршаг Poetry“*).

Мериме се целога живота поносио и хвалио што је успео да превари толике познаваоце, рачунајући ту Мицкијевича и Пушкина. У писму Собољевскоме 1835 он нарочито са подсмехом помиње „Г. Герхарта, саветника и доктора негде у Немачкој“, који му је послао две дебеле свеске словенских песама преведених на немачки, са „Гуслама“ такође преведеним, и који се у предговору хвалио, вели Мериме, како му је било лако под француском прозом открити метар илиреких народних песама.

то „Бе (СТође“, 1827, Т. У. » 77, р. 410.

2 У друго изд. Мериме је додао пет нових песама; „Ше Fusil envhanteć“, „Le ban de Стоабе“, „UP Heiduque mourant" (изишле npBo y „la Revue de Paris“, OKTOOap Ir emeMOap 1829), под белешKOM mecMa „La Jeune fille aux enters* m Hajaaj „Miloch Кођиећ“, превод из Качића, коју је Меримеу дао гроф Соркочевић, као оригиналну народну и нађену у библиотеци Арсенала.

3 „Le Jourmal đea Šavants“, 1827, p. 569.

+ Ово је онај исти „Енглез Бауринг“ којем је С. Милутиновић посветио »Дику црногорску« 1835 годипце,