Srpski književni glasnik

954 СОРпски Књижевни ГлаАСНИК. „Немци откривају много ствари, као што је познато, и овај ми је тражио још балада да начини и трећу књигу.“ У ствари, све се није десило тако како представља Мериме. Целога живота он је остао непоправљив мистификатор, и као што је 15830 хтео да превари Кивјеа са зажном преписком Робеспјера и Катарине Тео, тако је 1835 нетачно представио ствар са Герхартом, или је бар преувеличао на своју корист. Герхарт се дао за тренут

обманути, једно време одиста је преводио баладе из „Гу-

сала“, али их није објавио. Г. Морис Турне донео је неколико писама Герхартових из којих се види шта је све било.

Берже, зет издавача Левроа, познавао се са Вилхелмом Герхартом, знао је да се овај бави српском народном поезијом, и пошље му неколико оштампаних табака „Гусала“. 22 маја 1897 Герхарт пз Лајпцига пише Бержеу: „Табаци под насловом „Гусле“ веома су занимљиви по мене. Мој Србин који полази данас за Србију! сажаљева што не може са вама да се упозна. Ја јако желим да у немачке стихове преведем те песме. Српски ритми су ми познати“. Шест недеља доцније, он му јавља да је свршио превод једнога дела тих песама, да намерава превести и остало, да ће о „Гуслама“ говорити у немачким листовима, и да ће замолити свога пријатеља Гетеа да о тој књизи проговори у своме листу „Уметност и Старина“ („Кипзе ипа Аћенит“). Шта више, он се хвали како је његов превод „у српским ритмима, у место прозе, и као што се пева у њиховој земљи“. Али, свакако обавештен о правој истини од Гетеа, он никада није објавио те несрећне преводе.

Гете је био у стању да осети мистификацију. Он је био један од оних људи који су у Немачкој највише радили да се одомаћи изучавање страних народних пое-

! Овај Србин биће по свој прилици С. Милутиновић, који

се познавао с Герхардом, и који је из Лајпцига пошао »крајем ·

маја или јуна 1827«, пошто је у тој вароши провео непуне две

године. (Видети 7. С. Ђорђевић, Сима Милутиновић Сарајлија, —

1893, стр. 43 и 46).

њи и а “де,

| | |