Srpski književni glasnik

0 WORD NM a | “i, | ,

И

Још ЈедНОМ 0 „ГусламА“ ПрРОСПЕРА МЕРИМЕА. | 987

песма, чији је извод дат у једном енглеском часопису, пружила. писцу „Драма Клара Газул“ идеју „Африканске љубави“.“ Што је значајно, та је белешка изостављена у другом издању! Зашто, није тешко погодити. И најзад, Мериме тако неповерљив у тој прилици, зашто да се поверава Гетеу, који је имао толике књижевпе везег

Што се тиче извора, несумњиво да је главни извор Меримеу било „Путовање у Далмацију“ од талијанскога опата Фортиса. Француски превод, са српским текстом песме о Аеанњагиници изишао је у Берну 1777. у две књиге. Највећи део географеких, етнографских података, оне српске речи уметнуте у текст, — све је то узето одатле.

Други извор, она „статистика илиреких покрајина“, чијега је писца Мериме заборавио, јесте, као што сам пре три године слутио, дело Амедеа Шомет-Де-Фосеа, канцелара францускога консулата у Травнику, „Пут по Босни у годинама 1807 и 15808“ („Voyage en Bosnie dans Је5 аплбез 1807 св 1808“), које је изишло у Паризу 1821. Шомет-Де-Фосе био је раније са службом у Турској и добро је знао обичаје и живот мухамедовскога становништва. Из његове занимљиве књиге Мериме је узео приличан број података, све појединости из босанске историје, поједине црте о наравима босансанског становништва, највећи део биографије Хиацинта Маглановића, географске податке о Босни, све погрешке у ортографији и транскрипцији. „Гусле“ имају две врете балада: једне чија се радња дешава у Далмацији, и оне су склопљене према „ПЏутовању у Далмацију“ од опата Фортиса, и то је сам Мериме доцније признао, и друге, мањи број, са предметима из Босне и њене историје као „Привиђење Томе П“, „Битка на Великој Зеници“, „Коњ Томе П“, пи те су несумњиво изведене по подацима из „Путовања по Босни“ од Амедеа Шомет-Де-Фосеа.

Али претходник Меримеа у тој мистификацији српских народних песама, његов узор, био је Шарл Нодје. о којем сам већ раније говорио. Де. Ј. СкеЕРДИЋ.