Srpski književni glasnik

Тома КАРЛАЈЛ. 991

се друштво даје водити људима који се одликују оним способностима и својствима које оно највише цени, и од тога које способности и својства цени, зависи ко ће га предводити, лавови или магарци. Побожни be људи ићи за светитељем ; јунаци за јунаком; у ХТХ веку, кад се цени једино богатство, иде се за онима у којих је најдубља кеса. Хероји Х!Х века то су његови милиунари, магнати индустрије и трговине, илеметво које је своје титуле добило на берзи. Али ти хероји нису прави хероји. Они немају душу, ни ову обичну људску, а камо ли ону вишу божанску. Они не воле никога до себе, јер само стога што су искључиво за себе радили, они су могли напунити џеџове. Од свију досадашњих аристократија ова је без сумње најгора. Раније аристократије имале су истина повластице, али то им је била награда за изузетне услуге учињене друштву. Средњевековни племићи нису плаћали цару данак, али то је било стога што "су ти племићи ратовали за цара. Војна одбрана земље лежала је на њима, и свој ранг у друштву они су морали крвљу да искупе. Али какве услуге чине друштву његови богати људи, који су богати постали о трошку свију осталих 7 Зар то није једна аристократија која свој ранг ужива као награду не за услуге већ за штету учињену друштву 7

Ето чиме се свршио велики покушај ослобођења појединца, који се уписује у вечиту заслугу „Француској Револуцији“. Појединац је ослобођен истина, али на тај бездушан начин, што су раскинуте све везе између њега и свију осталих, што је постављен у стање потпуне осамљености у коме је врхунац несреће. Ко може опстати без туђе помоћи 7 Ко може опстати у, једном свету где га нико не воли7 И какво је то друштво, каква. је то заједница, у којој сваки ради само за себе као да између његовог интереса и интереса његових ближњих не би било 'ничег заједничког 2

У таквом стању потпуне осамљености, тешко онима који су слабији, тешко сељаку и тешко раднику ! У еред-