Srpski književni glasnik

"Тома КАРЛАЈЛ. 995

се још нису виделе, они одговарају да ће за економским преуређењем друштва фатално наступити и духовни пре ображај код чланова друштва. Тај духовни преображај који код Карлајла има да буде полазна тачка свој друштвеној реформи, социалисти предвиђају само као резултат већ извршене друштвене реформе. Карлајл је мислио ла се наши међусобни односи не могу поставити на здраву основу све док се ми сами не изменимо изнутра. Социалисти, напротив, мпеле да ћемо се ми тек онда изменити изнутра, кад наши међусобни односи буду постављени на здраву основу. Друга је разлика између њега и њих у томе, што је он очекивао од виших редова да узму икњи-· цпативу друштвене реформе, а они ту улогу намењују нижим редовима. Карлајл се надао спасу од једног племства и од једне буржоазије у кога би свест о његовим човечанским дужностима била разбуђена ; социалисти, пак, од радничког пролетариата, кад се у њему пробуди свест о његовим класним интересима. И у вези с тим Карлајл сматра соцналне разлике као нешто неизбежно, управо истоветно с појмом друштвене организације; и онда дакле кад је најмање задовољан с вишим редовима, он не мпели да их треба укинути већ мисли да их само треба моралисати. Социалисти, на против, проповедају једну револуцију која би збрисала све соппалне разлике исто онако као што је Француска Револуција збрисала све политичке разлике. Раднички је пролетаријат одвећ многобројан да би и у случају своје победе могао створити какву било аристократију; у место да се уздигне над осталим редовима, он би се морао задовољити да остале редове свуче к себи, — другим речима, да цео свет начини радником.

Карлајлову оцену друштвеног живота у NIN веку ваља узети као оцену једног моралиста а не као оцену једног историчара. Увета као оцена једног историчара, она је скроз некритична, готово неозбиљна. Све те појаве у друштвеном животу Х1Х. века које Карлајл тако

29,