Srpski književni glasnik

664 СРпПпски Књижевни ГЛАСНИК.

— 0! глава му не смета много.

И, насмешивши се мало на ову досетку која прође неопажена, доктор отвори врата. Али апотека беше пуна света; и он се с тешком муком могаше опростити господина Тиваша, који се бојао да му жена не добије запаљење плућа, јер је имала навику да пљује у пепео; затим Г. Бинеа, који је осећао покадшто наступе глади, и госпође Карон која је имала пробади ; Лереа, који је имао несвестицу ; Летибудоа, који је имао рематизам; госпође Лефрансоа, која је имала покварен стомак. Напослетку коњи одјурише, и оста опште мишљење да се доктор није показао ни мало љубазан.

Општу пажњу привукла је појава Г. Бурнизијана, који је прелазио преко пијаце са светим миром.

Хоме, доследан својим начелима, сравни свештенике с гавранима које привлачи задах лешева; појава једнога духовника била му је лично непријатна, јер га је мантија подсећала на покров, и он је њу мрзео бојећи се по мало њега.

При свем том, не узмичући испред онога што је називао својом дужношћу, он опет оде Боварију, у друштву с Канивеом, кога Г. Ларивијер, пре но што ће отићи, беше салетео на овај корак; и шта више, да није било представака његове жене, он би повео са собом и своја два сина, да их навикне на мучне прилике, да би имали једну поуку, један пример, једну свечану слику која ће им касније остати у памети.

У. соби је владала, кад су ушли, нека тужна свечаност. На столу за рад, који је био покривен белим убрусом, лежало је пет шест смотуљака памука у једној сребрној чинији, поред великог распећа између две свеће које су гореле. Ема, с брадом на грудима, беше неприродно отворила очи; и њене јадне руке вукле су се по постељи, с оним одвратним п лаганим покретом самртника који као да већ хоће да се покрију покровом. Блед као кип и очију црвених као жар, Шарл је немо стојао према