Srpski književni glasnik

10097 СРпоски Књижевни ГЛАСНИК.

чаја. Ја истичем мисао исказану у њима. Одмах је на први поглед јасно да је њу могао имати само онај песник који је о свом предмету дубље размишљао. И само такав песник може својим темама дати ону појединачну обраду која показује великог песника.

Змај ни у којој врсти својих властитих песама није имао таквих мисли. Певао родољубље, вино, политичке предмете, љубав, дечје песме, његова појединачна обрада оскудева у разноликости, у обиму значајних појединости, које може дати само навика мишљења и посматрања. Из овога се види да је песнику још много потребније бити мислилац и посматрач но што се то чини на први поглед. Лепота песме зависи од њене појединачне обраде; она пеема у којој сваки стих није пун и леп није добра песма. Змај ту пунију, богатију појединачну обраду није умео да да. Његове дечје песме су оне које су му досад једнодушно, и од поштовалаца, и од противника, највишом хвалом хваљене. Што се мене тиче, ја не само да сам далеко од тога да се с тим слажем, но држим да је савршено неозбиљно дечје песме, песме за децу, ематрати као озбиљну књижевност, и држати да Змајеве дечје песме доприносе озбиљно песничкој слави његовој; такво је мишљење могло ухватити корена само у нас, где су укус и појмови о уметности тако мало поуздани, п где се туђа мишљења тако лако понављају. Али, како му драго с тим, остаје да је Змај децу искрено волео, и да се њима много бавио. Ако игде, овде се могло очекивати да ће бар у појединачној обради бити трагова његовог опажања; детиња је душа тако занимљива, опажања о њој тако су многобројна, да добар посматрач има о њој увек пуно ла каже. Међутим, оно што је Змај рекао о деци у дугом низу својих дечјих песама, своди се на запажање неких њихових најобичнијих и спољашњих навика. Као ни душу човекову, ни душу женину, Змај није проучио ни душу детињу. Тако је и ес његовим политичким и друштвеним песмама, с песмама винским, и песмама љубавним. И кад човек о вину пева, он може

А и и и И ——__

Mi 44 i

|