Srpski književni glasnik

1018 СРПСКИ С њижевни ГЛАСНИК,

основу „интерференције стојећих светлосних вала“ фотографише спектар и друге разнобојне предмете и енимак фиксира скоро у псто тако лепим п живим бојама као што је и сам предмет. Ово је најинтересантнији и најженијалнији проналазак и успех фотографије, управо, то је кулминација фотографске науке и технике; чим се испита и утврди подеснији начин фикспрања, непосредна фотохромографија почеће се примењивати и у практичном животу. На ово нећемо још дуго чекати, јер су браћа Лимиери 1893/95, а у последње време професор Валента, К. Ворен-Грац и други, много и практично усавршили посредну фотохромографију.

Са напретком у справљању осетљивих плоча упоредо се усавршавало и справљање изазивача и осетљиве хартије, која датира раније, а има је више врети него плоча (највише се троши „хлорид-сребра колодиумска хартија“ — целоидин папир). Др. Хесекил недавно је уеneo да састави једну течност, тзв. „кокеин“, посредством које се снимци могу изазивати и фиксирати и на дневној светлости, без замрачене собе. Ово је за аматере од велике користи и угодности, јер се овим ослобођавају и од несносне црвене светлости.

Са развитком фотохемије напредовала је и фотофизика (наука о објективима и коморама), тако да данае имамо ручних апарата веома практичне конструкције, који се за 1/1000 сек. отворе и затворе; има и таквих који служе за позоришни доглед, пољски дурбин, за етереоскопеко и обично снимање, а постоје и такви апарати који могу да снимају на одстојању око 10 километара даљине без икаква ограничења на дужину мехова и јасноћу слике.

II.

Јавна седница француске Академије Наука и Уметности на дан 19 Августа 1839 била је необично посећена елитом научника, уметника п дипломата, који су се са великим интересовањем сакупили да виде Дагеров