Srpski književni glasnik

УмеЕтТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 1077

најлепша. и најдостојанственија ерпско-византиска црква. и кад је њен спољашњи естетични ефекат постигнут баш тим кубетима (без којих тога не би било), зашто су онда кубета на српским старим црквама „голубарници“ 7 Зар „голубарници“ у оном смислу како Г. Леко у пронији назива кубета, могу да даду израза једној црквеној грађевини те да она постане и најлепша и најлдостојанствеHuja српско-византиска црква 7 Ако дакле они могу да учине да се онај израз у лепоти и достојанствености цркве постигне, онда је очевидно да тип „голубарници“ са старих српских црквених грађевина имају да послуже за мотиве модерним српским црквеним грађевинама, пошто су они неизоставан, важан елеменат њихов. Али не само са гледишта лепоте у ,епољашности, као што је Г. Леко лепо навео, него и са гледишта особеног израза својственог српским средњевековним старинама, ми морамо да тежимо да тај карактер њихов и у модерној архитектури у свој чистоти сачувамо и применимо, те да модерна архитектура што јаче носи српско обележје. У колико, дакле, поред кубета, будемо и остале мотиве са српских црквених старина на сувремене црквене грађевине примењивали (разуме се, путем одабирања : градиво је за то обилато), у толико ће и та особеност српског обележја јасније и да се изрази: у толико ће оне јаче вршити и своју културну задаћу, а то је, да ће оне на овом свом пољу са успехом сузбијати „утук народне индивидуалности“, који нам спрема „наша добра суседка“ што рекао Г. Леко. Не разумемо онда зашто Г. Леко војује против облика наших кубета, зашто их назива „голубарницима“ а овамо и сам са свога гледишта утврђује потребу њихову и то баш са естетичког гледишта 7 Ову је недоследност његову несумњиво изазвала његова јака жеља за „луховитошћу“.

На стр. 2975. критичар вели: „на жалост, ни једна од награђених скица за цркву у Тополи не показује ни трага модерне технике у конструкцији кубета, и Раде

25.