Srpski književni glasnik

1028 СрРпски Е ЊИЖЕВНИ ГлАСНИК.

неимаре, када би могао видети своје колеге и земљаке. након 600 љета, грдно би се изненадио!“

Пре свега да утврдимо да се у „Раду неимару“ Г. Леко двоструко преварио. Прво Раде није делао пре шест него. пре пет стотина година, и да према томе не припада колу неимара другог него трећег периода m према томе је још, вероватно, баш он творац Г. Леку мреског стила „на етаже“, пошто је, поспгурно он п непмар Љубостиње као што тврди записе на унутарњем црквеном каменом прагу гле стоји урезано : „протомајстор Борович Раде“.

После, имамо да утврдимо још и то да не стоји да „ниједна од награђених скица за цркву у Тополи не показује ни трага модерне технике у конструкцији кубета“. Ова изрека Г. Лека може се сад двојако тумачити. Ако је под модерном техником подразумевао своје „природно математичке пстине“, онда она овде у толико има да се примени што ће се извесним рачунским путем утврдити стабилност кубета, а што ће сваком правом, образованом архитекту бити познато како се то врши. Ако ли је пак Г. Леко мислио да каже, да је конструкција масивних кубета (овде је о њима реч) данас савршенија од оних еминентних примерака које нам пружа архитектура почев од Римљана па до доба цветања ренесанса у Италији, онда молимо да нам наведе примере тих савршенијих конструкција кубета у садашњости. Међутим овде је било есенцијално баш оно за шта изгледа да Г. .Теко нема правог осећања и разумевања, а то је, што јача и чистија примена одабраних мотива пз старе српске прквене архитектуре на сувремене црквене грађевине у хармоничној целини, да би се српски карактер српској цркви у Тополи што јаче обележио. Г. Леко, видели смо, вели, да „Раде неимаре, када би могао видети своје колеге и земљаке након 600 љета, грдно би се изненадио“. Ту бисмо му могли ово одговорити. Берујемо да би се Раде неимаре изненадио кад би видео да се тек данас „након 600 љета“ наставља рад онамо где га је он оставио. Изненадио би се истина,