Srpski književni glasnik

УмеТНИЧКИ ПрЕГЛЕЛ. 102 али и разумео би зашто је тако, кад бисмо му објаснили да је преко четири века Српски Народ живео у тами, и да му већ сто година сметају разни западни културни усрећитељи његови да подиже прквене грађевине у духу његових културних тековина из Средњег Вега, намећући му наказне стилове, стране његову осећају, називајући стил из доба Рада неимара подругљиво „гогеки стил“, као што се на жалост изволео изразити један колега Г. Лека, који се у погледима на српску црквену архитектуру трећег периода слаже са Г. Леком. Али како ли би се, кад би се понова родио, не изненадио, него згрануо, Антемиос генијални, творац Аја-Софије, када би могао видети свога колегу и земљака Г. Лека какве скице за цркве после скоро 14 векова гради, после онако дивне Аја-Софије, поред тако савршене технике и свих „природно математичких истина“, које нам пружа двадесети век.

Г. Леко: вели: „наравно да Раде неимаре није могао саставити једначину: нападни моменат = отпорном моменту, али кад би се он понова данас родио, усисао би то, што но веле с мајчином млеком, и без теоријског знања, он би ту једначину изразио у склопу и основи грађевине“.

Пре свега нек нам је дозвољено да посумњамо „да

ће нападни моменат бити раван отпорном моменту“ сем

ако то није опет неки проналазак Г. Лека. Ми смо бар до сада држали да има разлике, и то знатне, између тих двају момената. Г. Леко би нас јако обвезао ако би публиковао овај свој проналазак, јер би то била добит и за „природно-математичке петине“ и за модерну технику. За оно остало у том ставу не знамо шта да кажемо. У озбиљан претрес то се и не може узети, па би и то могли уврстити у низ'оних конфузних ставова каквих је пуно у овом напису Г. Лека. Али, ако је он збиља мислио да каже да би Раде неимаре данас и без знања „природно-математичких истина“ (теоријског знања) био