Srpski književni glasnik

1030 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

у стању да једначину изрази склопом и основом грађевине, онда би то било чудно изражавање својствено само Г. Леку, јер апсолутно не разумемо да се једначина изра-. жава склопом и основом грађевине. Ако ли је пак Г. Леко хтео да каже да би Раде био тако генијалан неимар да би, п без знања механике, могао поред естетичне и стабилну грађевииу да склопи, онда не разумемо зашто Г. Леко онако анатемише те старе неимаре који нису знали те „природно-математичке истине“ као што их Г.

Леко зна, али су их, као што смо видели, умели да изразе ·

„у склопу и основи грађевине“, те створили узор грађевине којима се п данас дивимо.

На стр. 277. критике Г. Лека пма ова реченица: „створена је могућност да, уместо монументалних грађевина, подижемо тголубарнике, исцифране јапанским, готеким, мисирским и сецесион мотивима и орнаментиком“. Држим да ће и ово бити неки проналазак Г. Лека, јер ми није познато да су код монументалних грађевина подигнути „голубарници“ са таквим мотивима. Ова. ће фраза бити сигурно производ јаке фантазије Г. Лека. Но у тој се фрази опет констатује једна недоследност његова. Упоредите то са оном реченицом на следећој страни где спомиње „монументалност која онако силно дејствује код Грачанице“, а ова опет као што знамо има пет таквих „голубарника“, па реците да ли се то онда може не назвати недоеследност.

Овом је приликом Г. Леко хтео да да одушке својој тузи за недобивеном наградом и приликом стечаја за скице за „дом народног представништва“ пре две године, те је одмах после горње фразе додао : „место скупштинске зграде пројектују се блатом олепљене и блехом наuHMuaHe Verwaltungsgebiude; да примамо све за готово, што у страном свету опазимо, што нам се отуда импортише, а да из сопетвених средстава, сопственим знањем, снагом, сами, готово ништа не стварамо“. Поред овог последњег дела реченице која је умесна, и којом је

Mu 4

4. La. a Ta