Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Симо МАТАВУЉ: Живот. Издање књижарнице Оветислава Б. Цвијановића. Београд 1904. Штампарија Доситеја Обрадовића. Стр. 138 и 6. Цена 1:20 дин.

Некадашњи Матавуљ био је приморац, искрен и MHстинит, нешто углађенији од Љубише, али још непрефињен и неуглачан. Из његових приповедака није само звучао лепи приморски језик и зрачио лаки, природни хумор с мора мајстора; у њима је све подсећало на мирис морске воде, на брујање вала, на шкрипу балвана и једека, на укус свеже и усољене рибе, на флегматичност људи навиклих на опасност, на простоту и примитивне навике света који живи физичким животом п залеће се неустрашимо у смрт, рад комада хлеба бијелога. Матавуљ ипак није ни усред те љуте немаштине пи мучне борбе за живот клонуо духом и упао у очајни песимизам Будисављевића, или у лаку и тиху сетност Ћипикову. Он није, доиста, идиличан и ведар колико Љубиша, и нервозно доба, у коме је радио своје ствари, кануло је по коју кап горчине и у најведрије од његових књижевних производа. Али Матавуљ, стари Матавуљ био је много ближи Beсељу и кикоту, него тузи и јадиковању. даман ћете у њега тражити податке корисне за оштру осуду савременог поретка: нећете их наћи, као што их нисте назазили ни у Веселиновића, ни у Сремца, ни у Лазаревића, изузев једну једину приповетку. Тек допније за овим безбрижним, или полубезбрижним духовима, који су орижљиво заклапали очи пред ружним делом стварности, и оглушавали се о сурове и тешке крике човека-животиње, доћи ће Ранковић, Домановић, Будисављевић и, у једном ограниченом оквиру, Станковић, са својим епопејама људског страдања, са песмама о гладнима и жеднима хлеба, ваздуха, светлости, правде, љубави.,,