Srpski književni glasnik

и

|

3 фи

ОпПЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 1035

одузела је себи живот на један свиреп али у исто време нечувено јуначан начин, за који се ишту или силна енергија и одважност, или необично снажна душевна узбуђена.

И остале приче Матавуље имају извесну сухоћу, која јако слаби њихову уметничку вредност. Матавуљ би хтео да буде кратак и концизан, али како има мало осећајности, то његове слике остају слабе и неизрађене. Снага Матавуљева није у интензивности сцена, него у количини прикупљеног градива. Да његове приповетке булу доиста прави уметнички производи њему је потребно много појединости, пуно ситних детаља, повише описа и дијалога, те да тиме замени недостатак једне јаке драматске сцене, кроз коју би се видео цео један велики догађај пли један важан психолошки или социјадни проблем. Међутим Матавуљ, изгледа, има нарочиту наклоност према кратким сликама, за које опет нема довољно способности. И тако он успева да му слике буду кратке, али пи. неизразпе, штуре, чак и недовољно наглашене... |

Од десет приповедака које су унссене у ову збирку по свом предмету најинтересније су : „Њен дан“, „Аранђелов удес“ п „Мрвица философије“. Ова последња још је и понајбоља, пзузев кратку слику „Кишовите ноћи“ која. је измакла по лепоти испред свих осталих приповедака у овој књизи. Приповетка „Њен дан“ оригинална је по идеји, али није довољно пеихолошки мотивисана. Као што Матија Ђенадић у Лазиној приповетци „На бунару“ зачуђава читаоца. својом оригиналном методом лечења. размажености, тако и Матавуљев „Димитрије Ј. (зашто само Ј.) изазива сумњу у своју егзистенцију необичном врстом освете неверној жени. Предмет којим се Матавуљ бави у овој причи захтева пространију обраду, како би и поступак Димитријев и брза смрт женина били бар вероватни!

Опажа се да је Матавуљ при прештампавању ових приповедака чинио у њима. извесне промене. Тако је било и се „Београдским причама“, п оба пута на штету садашњих издања. Нарочито је по неко лепо опажање изо-