Srpski književni glasnik

1036 СРпски Књижевни Гласник.

стало при прештампавању, и ако је могло бити врло значајно и карактеристично. Читалац који је раније читао приповетку „Њен дан“ сетиће се оног врло лепог детаља, који веома добро карактерише симпатије између оца и кћери: отац улази у кућу и кћи трчи к њему и завлачи своје прсте у његову косу. Тај детаљ је избачен у овом издању, а био је тако интересантан, тако ефективан, и тако истинит, да би га сваки прави приповедач чувао као очи у глави! :

Одавно је укинут обичај да критичари дају савете приповедачима. Ипак, нека ми се допусти да препоручим Матавуљу напуштање кратких слика и задржавање на већим приповеткама, са пуно појединости, са доста описа и са већом епском исцрпношћу. Његова је снага у томе и он нема разлога да напушта сигурну готовину за непоуздану вересију. Сем тога, Матавуљ не треба да се бави предметима који захтевају јачу осећајност, него да тражи оно за што се иште само развијена моћ хладног и неузбудљивог посматрања, или у најбољу руку још и извесно хумористичко расположење. „Бакоња фра Брне“ треба да служи Матавуљу као мерило снаге и као подсетник за правац којим ваља да иде у евом даљем књижевном раду.

ЈАША М. ПРОДАНОВИЋ.

Владика јегарски Јефрем Бањанин, од Д. Руварца.

Сремски Карловци. Српска Манастирска Штампарија. 1904, стр. 34 у 19%. цена 2. (Прештампано из „Српског Сиона“ за годину 1904).

У овој расправици реч је о оном Јеврему Бањанину, кога. је патријарах Арсеније Ш. Црнојевић, у молби поднесеној ћесару 1694 године, предлагао за велико-варадског и јегарског владику.

О тој личности зна се врло мало. О Бањанину знало се само то да је ћесарском дипломом од + марта 169