Srpski književni glasnik

1038 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

псторичара. Зато је оправдана тежња Г. Д. Руварца: да испита колико је тачно Бранковићево излагање. Ну за

оцену факта о Бањанинову преласку у унију није довољно

само знати за њ, већ треба још и упознати ближе побуде том акту, време кад је то извршено, опште прилике српског народа и цркве у Угарској онога времена, као п даљи живот п рад Бањанинов, чега нема код Бранковића. Све је то потребно п Г. Руварац учинио је добро што је ишао за упознавањем тих факата. Само он греши

што то не чини с намером да покаже како је историчару,.

пре него што буде доносио дефинитиван суд о Бањанину и његову поступку, потребно знати и друга факта. Он греши што је овом много пречем задатку за једног данашњег критичног псторичара претпоставио дискусију са хроничаром, у чије је дело вера одавно поколебана.

Бранковићева хроника за данас је једна врста иеторијеког извора, у коме поред нешто добрих има много више непоузданих података за историју. Зато, ако историјска критика мисли поле рачуна водити о том спису, она треба да испита шта је у њему продукат: Бранковићеве тежње да догађаје хотимично представи друкчијима, а који су опет подаци непоуздани као продукат деспотова незнања и рђава обавештења. Такав задатак имао је пред собом пи Г. Руварац у овој својој расправици; али расправљано питање таквог је карактера, да се није могло решити у смпелу горње поставке. Стога је остало да се на основу података, каквих није имао Брапковић, колико толико тачније обележи Бањанинов поступак, и поредећи ресултате испитивања са Бранковићевим писањем, покаже у колико је ово друго нетачно. Задржавати се пак нарочито на Бранковићеву писању H од повода за писање расправе стварати задатак њен, није било потребно. Најмање пак могло се тражити од Бранковића да буде потпуно обавештен о свима питањима, с којима је у вези утврђивање Бањанинова преласка у унијатство, јер ни сам Г. Руварац, који се сада налази у много погоднијем положају од Бранковића у своме, није могао наћи одговора за сва питања.