Srpski književni glasnik

(ТАРИ МЕХАИНИЈА. 1043 остављао и одлазио да „надзирава“ мајсторе и да гледа: шта се и како се ради. Било је људи који су зидали куће у близини газда Глигорове магазе па сами нијесу хтјели да иду ни да надгледају радњу, јер су знали да ће то газда Глигор учинити. А дешавало се п то, да су се газда Глигор и кућни газда грдно свађали око неких грађевина, јер се Глигору није свиђало понешто на кући, па је хтио да се ради како он хоће, а кућни газда опет онако како он хоће. На крају крајева кућни је газда увијек морао уступити и уклонити се, препуштајући све газди Глигору, иначе би се овај толико заборавио (а то је једном и учинио) да правога газду отјера са његове властите грађевине. Тако и овога пута газда Глигор је гледао само нову кућу и мислио само о њој. Чешће пута дизао се иза стола да, на исквареном талијанском језику, опомене мајсторе и примјети им поштогод. За дивно чудо, мајстори су га слушалп. Познавали су га и „слушали. Сви су се старали да му што боље угоде, те да их кашње може препоручивати својим познаницима, а бојали су се и да кога не отјера, јер је он, не питајући никога, све непоштене мајсторе тјерао са рада.

— Кршна ће ово бит кућа, — говорио је газда Глигор Јоксиму задовољно. — Овђе ће се узимат' добра кирија... Виђећете само!

— Кршна, — одобравао је п Шћепан. — Ја је гле-

дам сваки дан како расте, па и срце у мени расте од дратости. Барем ћу сад имат комшија и добрије“ муштерија. — Сретни граде а ја разграђујем, — уплео би се Хаџи-Осман, враћајући се полупијан јаранскоме столу. — СОретни купују а ја продајем, весела ми мајка!..

Дај, Шћепане, раја не видио, Дај ракије да се поднапијем, Срце гори, хоће да изгори,

Грло гњије, јер неста ракије !

— Немој ти мене тако проклињати, — гунђао је Шенан, гледајући га попријеко. — Што ја не би видио

26%