Srpski književni glasnik

1044 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

раја Јесам ли ја међед јали крмак, па да не видим рај 7 Сваку се вече молим, постим поштено, а ти тако...

— Не велим ја то теби од збиље, — бранио се Хаџи-Осман, узваљујући се на столици. — То ја само у nileMn пивам.

— Нећу ја нп у пјееми, — једнако се љутио Шћепан. — И пјесму Бог слуша! Рај је рај и он не зна за шалу! Бог је наредио да га чува свети Џетар п да он води тефтере од свега поштенога свијета, па ко хрђаво

не ради, одма ће тамо мдје же празедним упокојајутеја.

Газда Глигор прекидао је њихову препирку и опет почео о грађевинама. При

— Овакије пет кућа чојек да начини, па да живи к'о владика, — вели. — Ја нијесам начинио још ни једне, ама ми драго кад други гради. Кирија ти, брате, хода, па свакога мјесеца пун ти џеп пара.

— Тако је. — потврђиваше Јокепм замишљено. Пун, пун џеп!. Само не дај Боже каква рата ни страшније“ громова, а чојек је спгуран док је жив.

И тако су се разговарали сваки дан, а грађевина је сваки дан расла, па све већа, све љепша и изгледпија.

Ш.

У читавоме шехеру нпје нико, па ни сам Шћепан, могао вјеровати да ће п за њега опет наступити тешки п мучни дани, када ће поново морати да се кида и сам себе да проклиње. Он је био тврдо увјерен да је све бриге у животу пребрижио и да ће пошљедње дане своје · провести мирно п задовољно, као сви сретни људи у свијету. Али „човјек снује а Бог одлучује“ како су рекли стари, па се најпошље догоди и њему да се превари у рачуну. Откако се она нова кућа догради, све му пође наопако. Најприје се разиђоше сви мајстори који су радили на њој п оставише му механу. Пјесма п весеље као да отидоше заједно с њима. А одмах затим, у оној новој кући, отвори се и нова механа, и љепша и већа од Шћепанове, па још све госпопкије, уређеније у њој. Отво-