Srpski književni glasnik

1048 СРпски Књижевни Гласник.

— Кад нема нико, ја и ти ћемо пјеват' и врискати, па нек се мисли да је и у нас све весело. Тако ћемо сваку ноћ! — рече, па једну полуразбијену боцу узе и одиже изнад главе. — Ихууу! Живиооо!

Удари боцом о зид и врисну из гласа. Врисну и Лука. M обојица ударише у пјевање и подврискивање, лупајући и разбијајући боце, те је сирота Јока, макар и болешљива, поплашено слетила доље и три пута збиљски врпенула, док јој нијесу запушили уста и умирили је.

ТУ.

Једнога јутра опет дође Јоксим у ШЂћепџанову механу. Позва га напоље да неколике ријечи проговоре насамо.

— Нијесам рад да ме и Лука чује, — рече шашпћући. — О његовој се кожи ради па нијесам рад да чује.

— O Лукиној кожи 7 — запита Шћепан поплашено, хватајући Јоксима за рукав. — Зар ми ни њега не могу гледати 7

— (СОсес, лакше збори! — опомену га Јоксим, осврћући се на све стране. — Ја сам к'о пријатељ дош'о да ти нешто кажем.

— Штаг — запита Шћепан одејечно, мргодећи се.

Јоксим се ослони лактом о зид и привуче га себи.

-— Лука ти пуно троши, — рече отежући. Ја знам да ти нијеси зенђил чојек, а он троши к'о да је какав газдић.

— Он моје троши а није туђе, — дочека Шћепан осорно и хтједе му окренути леђа.

— А знаш ли ђе троши — запита Јоксим, опет га привлачећи. — 'Троши ти у Швабице. Твоје паре даје њојзи, а ако овако поћера, оћераће те у просјаке.

— Шта рече2 — викну Шћепан изненађен и притијесни га уза зид, као да ће га давити. — У Швабицег

— У Швабице, — потврди Јоксим, отимајући се.

— Пошто ти заспеш, он се искраде из куће и иђе њојзи. Још нам прича свашта и баца паре.