Srpski književni glasnik
А
(СТАРИМ ЕСКАЛИОЊИ з А. 1049
Шћепан поблиједи.
— Шта Шта прича — запита.
— Доста сам ти каз'о, — осијече Јоксим и отрже. — Још ти велим: отвори очи и пази.
Шћепан остаде пред механом, тупо гледајући за њим и чупкајући ресе на своме појасу. Изгледало је да у томе часу није мислио ништа. Само су му руке дрхтале, а мишићи на образима поигравали. Тек након дуже почивке подиже главу и дубоко уздахну. Окрену . се и хтједе поћи у механу да ухвати Луку и да га одмах испита. Но опет стаде.
, — А ако они хоће да опањкају дијете и да ми и њега отму7 — заппшта шапћући. — Зар се нијесу могли
здоговорит' па да и то учине, кад су се и тако сви дигли на те, жалосни Шћепане 2
Уздахну још једанпут п врати се у механу, старајући се да изгледа што мирнији. Луки не рече ријечи. Погледа га само испод ока, као испитујући, па узе столицу п сједе у крај механе. :
Читав дан није ни с ким проговорио ни ријечи и тек у вече, кад је требало да отпочне подврискивање и пјевање, окрену се Луки и погледа га.
— Мене боли глава, — рече тихо. — Вечерас ћемо раније спавати.
— И ја сам санан, — дочека Лука брзо, а радостан осмијех прелети му преко лица.
— Затвори механу п утрни лампе. Макар нам се се вечерас и ругали, ја не могу остат' до касније.
И лагано изађе и пође из собе, не обзирућу се и не гледајући : шта Лука ради. Не хтједе се ни свлачити. Јока. је већ спавала и хркала под јорганом, а он, старајући се да је не пробуди, полако се спусти крај душека и наслони главу на јастук. Склопи очи и учини се као да спава.
Лежао је тако читав сахат. Превртао се, уздисао, стењао, мучио се. Ако је у кући што јаче лупнуло, дизао је главу и стрецао; ако је што шушнуло, ослухивао је