Srpski književni glasnik

уУудновАатА Повест ПЕТРА ШЛЕМИЛА. 1053

више стран у том друштву, нисам од свега тога много разумео, а сувише брижан и замишљен, нисам налазио задовољства у тим загонеткама.

Стигосмо до ружа. Лепа Фани, „госпа дана“, како је изгледало, хтела је ћудљиво сама да одломи једну расцветану грану; у томе је трн убоде, и као из угаситих ружа прели се пурпур на њену нежну руку. Овај догађај узбуди цело лруштво. Потражише енглескога мелема. Неки тихи, танки, суви, издужени, остарији човек, који поред мене иђаше, и кога дотле нисам био приметио, тури одмах руку у тесно припијени стражњи џеп на свом старинеком капуту од сиве свиле, извади „из њега кожну књижицу, отвори је, и пружи госпи с понизним поклоном тражену ствар. Она је прими не указујући пажње дародавцу, и не захвалиРШИ му; рану превише, и кренуше се даље уз брежуљак, са којега су желели да уживају у лепом погледу преко зеленог лавиринта парковеког ка неизмерном океану.

Изглед је доиста био величанствен. Светла пека тачка појави се на зренику између тамне воде п небеског плаветнила. „Амо доглед!“ викну Џон; и пре но што је послуга, . која се на позив била појавила, стигла да се крене, сиви човек, учтиво се клањајући, био је већ увукао руку у свој џеп, извадио из њега леп Долондов доглед!, п предао га господину Џону. Овај, погледавши одмах кроз њега, саопшти друштву да се то види лађа која је јуче отпловила, и коју противни ветрови задржавају на видику пристаништа. Доглед пође од руке ло руке, али се не врати више у руке свога господара; ја међутим гледао сам зачуђено у тога човека, и нисам могао да разумем како је та велика справа могла изићи из његовог маленог џепа; међутим, изгледа да то није никоме пало у очи, и друштво није обраћало више пажње на сивога човека но на мене.

Стадоше служити ђаконије, најређе воће свих по-

! Долонд. енглески оптичар ХШП века.