Srpski književni glasnik

„M |

ika ДЕ те ro OS i

ЧУдНовата. Повест ПЕТРА ШЛЕМИЛА. 1057 пријатељем. Ја опет узех реч и потрудих се да то поправим бескрајном учтивошћу.

„Хли, господине, опростите своме најпонизнијем слузи. Ја заиста не разумем како ви то мислите с мојом сенком — —“. Он ме прекиде: „Молим само за вашу дозволу да овде се места дигнем благородну сенку и да је метнем у џеп; како ћу то учинити, то је моја брига. Напротив, као знак моје захвалности према Господину, остављам вам избор између евих драгоцености које имам у џепу код себе: праву траву расковпик, мандрагору, новчиће Вечитог Јуде, убрус Роландовог штитоноше, сусама од које год хоћете цене; али то све није за вас: боље да узмете Фортунатову чаробну капу, нову и добро оправљену ; тако исто и чаробну кесу. као што је његова била“. — „Фортунатову чаробну кесу“, упадох му у реч, и ма колико да сам се био поплашио, он ми с том једном речју обузе цео мој дух. Хтедох пасти у несвест. а пред очима. ми засветлуцаше као неки дупли дукати.

„Изволите, господине, ову кесу разгледати и пробати“. Он тури руку у џеп и извуче једну чврето сашивену кесу средње величине од јаке кордуанске коже, са две ваљане кожне пантљике, и даде ми је. Ја турих руку унутра и извукох десет златника, па онда опет десет, и опет десет, и опет десет ; брзо му пружих руку: „Дајте

„руку ! пристајем ; за ту кесу дајем вам моју сенку“. Он ми

даде руку. клекну одмах преда ме и ја га видех где са невероватном вештином моју сенку, од главе до пете. полако са траве одвоји, подиже, смота и сави, и најзад метну у џеп.

Он устаде, поклони се једанпут преда мном и повуче се онда према шипрагу од ружа. Учинило ми се као да сам га тамо чуо како се тихо емеје за себе. Али ја сам држао кесу чврето за пантљике; на еве етране око мене, земља. је била обасјана сунцем, а. ја још нисам мо'лдо да дођем к себи.

(Наставиће се.) АДЕЛБЕРТ О ф. ШАМИСо.

(Превео с немачког Св. ПРЕДИЋ.)