Srpski književni glasnik

1064 СРпски Књижевни ГлАСНИК,

је суђено“, „Како свети Арханђел вади душе“, „Младић и св. Аранђел, или како мре праведан а како грјешан човјек“. У њима, додуше, аранђео не покрада добре, не награђује зле, нити уопште чигки оне привидно луде ствари-које чини анђео у „Задигу“, него само води свога сапутника. из куће у кућу, од домаћина праведна до грешнога. домаћина, и овоме на копљу а ономе на. „цвијет од босиока“ вади душу. Најинтересантнији мотиви, дакле, из Волтерове историје п уопште из легенде о анђелу и пустињаку недостају у нас, али п у нас има бар то како анђео путује с човеком и показује му правду божју. Да ли је та сличност случајна или показује везу с легендом о анђелу и пустињаку 7 | Има знакова по којима би се дало изводити да је ово друго. У првој н. пр. од поменутих прича о аранђелу („Све како је суђено“), која је у осталом најкарактеристичнија и најближа нашој легенди, један старац путује с аранђелом, а старац (пустињак) је обично и у страним вереијама, и ако у Волтера (дадиг) то није. После, том је старцу додијало живети, он се пење на једно дрво, хоће с њега да скочи да би се убио (аранbeo ra задржи од тога, и тако се они први. пут нађу, и одлуче путовати заједно), а то донекле одговара Задигу који се такође осећа несрећан пре но што нађе свога анђела, или, у неким ередњевековним версијама,“ пустињаку којега мисао о неправди коју на земљи види „мучи тако јако да не може сам да је поднесе“ него иде да. тражи „некога који му то може објаенити“, Затим, у

г „Летопис“, књ. 105; приповетку је забележио Г. Ст. Новаковић. 7 А. Глигоријевић, „Из душе народне“, Београд, 1897, У УЏ. 3 „Босанска Вила“, 1888, стр. 61; приповетку је забележио Р. Чајкановић — Има још једна приповетка истог садржаја којег и ове, али је у њој место Аранђела Христос. То је : „Како умире. грјешник а како праведник“ („Бос. Вила“, 1899. стр. 133; забележио С. Стојановић). ;

+ (0. Рап, навед. дело, стр. 155