Srpski književni glasnik

Из НАШИХ НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА. 1067

Некакав „стар, побожан чојек“, каже се у тој нашој приповеци, сретне једном св. Саву који се преобукао у калуђера. Св. Сава га запита шта највише жели да види, а старац одговори да жели видети правду. „Попни се на ово дрво, рекне му светап, па ћеш видети“. Овај се попне, п види пред собом једну широку пољану кроз коју протицаше река. Долази на ту реку богат витез, свуче се, затрпа ћемер с благом, окупа се и оде, а заборави на ћемер. Мало после појави се неки чобанин с козама; једпа коза ископа ћемер, чобанин га узме и оде одатле. Долази, најпосле, један старац просјак, седне крај воде, пије је п једе хлеба. У то се врати витез по свој ћемер; кад га пе нађе, оп помисли да га је старац украо, удави старца п, не нашавши ипак ћемера, оде Oдатле. Онај човек на дрвету, кад виде све то, поплаши се и утекне у шуму. У шуми нађе онет св. Саву, каже му : „зар је то правда. коју сам желео видети 7“, и св. Сава му објасни ствар овако. Онај витез, каже светац, којем је украден ћемер, син је једнога „реуза“ који је покрао неког сељака и тиме се обогатио ; сасвим је, дакле, право што је он своје благо изгубио. Онај чобанин што је нашао благо, син је тога покраденог сељака; право је, дакле, и то што је баш он благо нашао. Онај просјак којега витез убије, син је хајдука који је убио витезова оца; право је, најпосле, п што је он погинуо и баш од руке онога. Рекавши то, св. Сава ишчезне.

Као што видимо, легенда о анђелу и пустињаку наЈази се и у нашим народним приповеткама. Откуда то, и којим је путем дошла Ми имамо сувише мало материала у нашој књижевности да можемо дати одговора на то питање; наше је, у осталом, било само то да на ствар укажемо, не да је објаснимо. Ипак, могли бисмо можда. извести да је версија коју сад пепричаемо и која по Босни кружи, дошла од Јевреја, усменим путем. За версију „Како право тако здраво“ ствар је сумњивија. јер се тај мотив о паљењу куће ради налажења блага налази само у поменутој „Scala Сеп“ п француској песми,