Srpski književni glasnik

Поглел НА РАДУ Ст. СРБИЈИ и МАЋЕЛОНИЈИ. 1069

на природу рада којим је кнез Михаило спремао погодбе за успех националних нам задатака. Уместо да се утиче кроз школу и цркву на буђење народне свести п ла се поступном политичком еволуцијом припрема земљиште за ослобођење, кнез Михаило је претпостављао одржавати везе помоћу којих би, у подесном моменту, могао изазвати револуинју, коју је био вољан и справан прихватити. Је лп то била погрешка или добро емишљен поли-

·тички рачун, данас се не може пресудити, јер смрт не

ладе кнезу Михаилу да изведе до краја своје политичке планове. Општа жалост, изазвана његовом смрћу, сведочи о том колико је силно било уверење да је он био кадар извести што бејаше наумио. С тога је прва последица разочарења после његове смрти била застој у раду и напуштање веза које је он, за живота, умео сдржавати смишљено и е планом. Какве су пак биле последице овога разочарења и овог застоја у Маћедонији, која је дотле у Србију упирала погледе као и сви остали крајеви, то је најбоље окарактерисао један од данас најпознатијих и најбогатијих егзархиста у Прилепу.

„Ја сам — говорио ми је 1896. године у Прилепу — учио читати из књига које емо добијали из Београда. У оно смо доба ми упирали очи у Београд и отуда очекивали спасење. После смрти кнеза Михаила ви сте нас били напустили. Турцџ су нас мучили кроз суд и полицију; Грци су нам досађивали кроз школу и цркву, не дајући нам да се слободно развијамо у народном духу. И ми смо их мрзели с тога горе него Турке. Да их се ослободимо, прихватили смо покрет коме су на челу били Бугари, а коме је средиште било у Цариграду. Борба, у којој смо и ми поднели доста жртава, крунисана. је била успехом. Заједничке жртве, надања и радости зблизили су нас. Добили смо школу и цркву, преко њих право да имамо своју општину, а кроз ову ослобођење од грчког туторства и знатне олакшице и јеметва против турске самовоље. Све нам је то уливало нове наде. Ви сте се, изгледа ми, доцкан сетили да наставите