Srpski književni glasnik

1070 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

што је кнез Михаило био започео. За ово међувреме, док ви нисте ништа радили, створене су овде саевим друкчије прилике, о којима ваши представници не умеју да воде рачуна, јер нити познају њих, нити познају нас. Не може се затворених очију превиђати факат, да су толике генерације васпитане кроз бугарске школе у бугарском духу и да се услед тога променио центар тежњама.... Оне су данас управљене Софији.“

И ако би извесни детаљи и главни закључак имали

да се коригују, суштина је тачна и, што је главно, врло-

тачно обележава расположења која су изазвали смрт кнеза Михаила и немар да се пастави рад у правцу који је он обележио. Да последице овога расположења буду још кобније, много је допринело п стање у Србији за време намесништва. Заузети унутрашњим нашим недаћама, ондашњи управници Србије нису обраћали довољно пажње потреби да старање о Словенима у Маћедонији не испусте из својих руку. А да они своје задатке у овом погледу нису ни довољно разумевали, бољега доказа не може бити од онога који нам пружа држање Намесништва у питању о установи бугарског Егзархата.

Поред свега овога, ипак није могућно било да се после онакога полета за владе кнеза Михаила на мах угаси његовим радом распламтели патриотизам, потхрањиван тежњама за ослобођење Хришћана и надама о сјајној будућеости нашега племена. Он је и даље пламтео али... у новинама, налезећи одушке у ватреним чланцима и још ватренијим песмама. Изгубивши садржину, патриотизам је узео најгори облик у коме може да се јави — декламацију. И док се у Србији декламовало, дотле су се Бугари, успевши добити у Егзархији поуздану погодбу за легалан рад на ширењу своје националне идеје, умели дивно користити на нашу штету. Што је било српеких школа — а све су готово отворене биле иницијативом самог народа — једва ако су могле,

остављене без наше помоћи, животарити; бугарске су

се, на против, нагло множиле у свима крајевима, да се,

У

+

> 3 a (а