Srpski književni glasnik

КУК

OD PM aaa i

~ Low. по

a

ДИ a 02

kk OV, из

Поглед на РАД у Ст. ОРБиЈИ и МАЋЕДОНИЈИ. 1071

на две године пред наш рат за ослобођење Хришћана у Турекој, јаве и на вратима Србије, у — Нишу! Ако се што и покушавало радити у ово доба, радило се и без плана и без разумевања. Међутим никал није било лакше, него у то доба, отваратп српске школе: у народу је за њих било одушевљења, а у Турака није било оне подозривости, која је била природно последица наших раТова с њима.

Као што нису умели схватити значај установе Егзархата, тако се наши ондашњи управници нису умели користити ни овим за наш рад повољним приликама. У Србији није било људи који су добро познавали стање нашег народа у Турској. Новинарством и поезијом подржавано је веровање као да се у Турској, чим се пређе граница, само пљачка и убија. Оно мало људи који су случајно завирили у Турску, уместо да о стању и животу нашега народа у њој дају тачна обавештења, налазили су рачуна да тргују с патриотизмом, екеплоатишући необавештеност наших управљача. У то доба падају почеци рада друштва за експлоатацију патриотизма, како је лепо п тачно карактерисао пок. Карић ту групу лажних патриота, пошто им је на лицу места добро проучио и рад и методе.

Задахнути чистим патриотизмом, неки су млађи људи отишли били у то доба да у Турској послуже српској идеји као учитељи. Они су већ пред собом нашли као противнике Бугаре, подржаване турским властима, а у борби са њима нису имали из Београда никакве помоћи. И оно мало јадне помоћи што им је одређивано, или им није слато или се, док се дошло до ње, на половину смањивало. Али су се зато богатили и славили експлоататори патриотизма, преко којих је ова помоћ и слата. Српске су школе животариле, и ако је било могућности да цветају.

У ово доба падају и ови „знаменити“ догађаји: „проналазак“ златних сериских новаца и фалсификација златне Душанове круне. Да се оба ова посла, по начину